О књизи: 2013 / Чујете ли гаврана како куца о зид? Ово је моја Златка. Објаснио сам им да је то врана која говори и замолио их да је пусте у моју собу. Али ми не верују! Они мисле да сам идиот! Можете ли да замислите: стигли смо до златне лопте! А шта човек не ради у тренутку радости! Скакали смо, грлили се, играли као сви нормални људи у тренуцима радости, а Данута је помислила да имамо напад лудила и позвала хитну! И ево нас већ други дан! Наравно да Стив може да оде, он је дух и у реду је да хода кроз зидове, али не жели да ме остави на миру. Држе га на другом одељењу, али када нема никога, долази код мене. И колико дуго морам да останем овде? Знате, господине Баскин, често сам у животу падао у поноре, али сам се увек из њих извлачио! Увек. Али сада не знам! Срећа се окренула од мене. Као да ово није моја срећа! Чије? Тетка Малка ми је увек говорила, не јури туђу срећу, тражи своју! Како знаш где је твоје, а где туђе? Искрено да вам кажем, луд сам, наравно, али нисам такав да ме држе овде у одељењу! У нашој мишпохи било је лудака, али су живели код куће!